Jovan Petronijević: Parlamentu ni debata ne pomaže

Debatni tim Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo iz Beograda osvojio je internacionalni turnir "Moscow Open 2016" u debati. U konkurenciji 40 timova iz zemalja poput Rusije, Kine, Južne Koreje, Vijetnama, Turske, Ukrajine, Estonije i Poljske, naš tim je bio jedini van Rusije koji se plasirao u finale. Član tima Jovan Petronijević za O radio objašnjava kako su stigli do zlata i zbog čega je debata neophodna svima koji se bave javnim angažmanom. 

Osvojili ste važnu debatnu nagradu u Moskvi. Koju ste tezu zastupali?

U Moskvi se takmičilo 40 timova iz više od deset zemalja. Između ostalih tu su bili: Estonija, Vijetnam, Rusija, Poljska i drugi. Tokom sedam rundi smo debatovali na različite teme. Između ostalog i na temu treba li, u predelima sa tradicionalno niskom izlaznošću, glasačima dodeliti više glasova i slično. Ono što je bila finalna teza i najzanimljivija je: 'Ovaj dom veruje da je izbor Donalda Trampa dobar za građane Ruske federacije'. Mi smo iz ugla Vlade dokazali kroz tri ključne tačke da je izbor Trampa dobar za Rusiju.

Do sada ste imali sličnih uspeha u debatnim turnirima...

Najzanimljivije je bilo što smo ove godine postali evropski univerzitetski šampioni u debati, gde je naš tim u finalu pobedio dva tima iz 'Oksforda' i 'Triniti' koledža iz Irske. Tema je bila da li meta podatke koje sakupljaju velike kompanije o korisnicima treba privatizovati ili ne. Recimo da je to bio najveći uspeh koji smo postigli do sada, a pre toga smo smo osvajali i tunire poput tradicionalnog Edinburg kupa.

Koliko je izučavanje debate važno za mlade koji kreću u visoko obrazovanje i koji su to profili kojima je ona neophodna?

Debata predstavlja veštinu koja vas usmerava ka jednoj od najtraženijih veština koju moramo razviti, a to je kritičko razmišljanje. Jako je bitno u debati da moramo pružiti adekvatnu analizu problema i da moramo imati strukturu izlaganja odreženog problema. Ako pričamo o profilima recimo da su to ljudi koji se bave javnim funkcijama poput profesora, ljudi u javnom sektoru, političara. Ako pričamo o privatnom sektoru tu su u pitanju menadžeri, konsultanti, advokati i slično.

Kada debatujete, a treba da zastupate tezu u koju ne verujete, koliko je to teško i zašto je to važno za jednog debatera?

Ljudi vrlo često pretpostavljaju mnoge stvari u vezi sa svojim stavovima. Pretpostavljamo da ljudi misle da je demokratija dobra, ali malo njih zna zaista koji su razlozi zbog kojih je dobra. Jako je bitno da razvijemo kritičko razmišljanje. Ako dobijem temu sa pozicije koja je suprotna mom verovanju, najčešće dobijam tu debatu. Tada vas debata nauči da mnogo više preispitujete svoje miščljenje i stavove za koje smatrate da su tačni. Kada zastupate tezu u koju verujete, to preispitivanje često nije tako duboko.

Da 250 poslanika Skupštine Srbije naučimo debati, da li misliš da bi oni kroz izvesno vreme poboljšali međusobnu komunikaciju?

Što se tiče samog Parlamenta tu se više neki lični i partijski interesi motivišu ljude i njima je debata višak. Kod nas u politici ne postoji adekvatna politička odgovornost niti postoji duh parlamentarizma. On pretpostavlja da svako treba da iskaže svoje mišljenje i da se o svim mišljenjima raspravlja. To se kod nas ne dešava, ne samo u Parlamentu već smo i kao društvo skloni da osuđujemo tuđe stavove i da donosimo svoje bez preispitivanja. Ne verujem da bi debata rešila problem kada bismo pokušali da je primenimo na Skupštinu, nego moramo mnogo šire da je primenimo u osnovnim i srednjim školama kako bi buduće generacije rešile taj problem.

P. Klaić