.
Trenutno : Hit nedelje
Vredi čuti
 Dušan Majkić
Društvo / Intervju

Dušan Kaličanin: EPK 2021 je prilika za sve

11.11.2017.

Svi oni koji su bili mladi početkom devedesetih i slušali novu, alternativnu i kvalitetnu muziku sigurno se sećaju Dušana Kaličanina. Pokretač organizacije pod nazivom "TECHNOKRATIA", bio je jedan od prvih VJ-a u Evropi, bavio se naprednim tehnologijama u inostranstvu i kod nas, a od pre par nedelja je novi programski direktor Fondacije Novi Sad 2021, koja će realizovati dodeljenu titulu Evropske prestonice kulture (EPK).

.

"U Novom Sadu je počeo deo mojih aktivnosti i angažovanja na stvaranju jedne nove omladinske muzičke scene koja se tada zvala tehno kultura, odnosno, tehno scena. Dogodilo se to početkom devedesetih godina, kada je Novi Sad bio vodeći grad u našoj zemlji prvenstveno za haus muziku, a posle toga i za druge elektronske pravce", ispričao nam je Dušan na početku razgovora za Oradio, u okviru emisije Dnevna Soba.

Tvoj nekadašnji posao bio je vezan za medije, kako si uopšte došao na ideju da započneš karijeru novinara i muzičkog urednika na tadašnjem 3K?

Treći kanal je možda mesto na kojem sam stekao najveću popularnost tog vremena, iako je to bio peti ili šesti medij na kojem sam radio. Počeo sam kao saradnik, posle toga kao novinar, pa VJ (video jockey), da bi se moje delovanje na kraju raširilo na bukvalno sve podvrste muzike. Mislim da je moj pik ("peek") tog dela karijere bilo formiranje muzičke televizije Metropolis, u kojem sam učestvovao
 kalicaninc jpg

Ipak, 3K ostaje kao nešto što je najznačajnije za mlade generacije tog vremena?

Tako je. U to vreme nije bilo mnogo televizija, gledanost je bila izuzetno visoka, a mi smo uspeli da pokrijemo sve pravce popularne kulture mladih. Svaki dan smo imali VJ-a za određenu vrstu muzike, a nešto kasnije smo uspeli da razvijemo emisije koje su bile u noćnom programu gde smo se posvetili još alternativnijem pristupu video spotovima, alternativnim performansima, koncertima... Tada je 3K zajedno sa NS plus programom činio najjači motor na podizanju alternativne scene. Iz tog vremena rado se prisećam saradnje sa Novosađanima, bili su tu DJ Fakir i DJ Z iz Noise Destruction, Konstantin Polzović i ekipa iz heavy metal priče i još dosta njih. Zanimljivo je kako sam uopšte došao na 3K. Bio sam u društvu dva prijatelja, bio je tu Zoran Panjković Zoza, koji je inače sada glavni urednik telvizije Arena sport i pokojni Dejan Čagorović. Došli smo na audiciju za voditelja mada niko od nas to realno nije previše želeo, ali je to bio način da dođemo do televizije. Tada je 3K bio veoma popularan i prijavilo se preko 5.000 ljudi za tu audiciju. Imali smo ideju da uredničkom sastavu kažemo šta mislimo, jer je u to vreme program već počeo da klizi sa omladinskog prema programu za starije. Sačekali smo red, ušli u prostoriju u kojoj je bila atmosfera poput nekog saslušanja. Kada je došao red da probno čitam neke vesti, vratio sam im papir i rekao da sam tu kako bi im rekao šta treba da urade za mlade ljude i šta je naša ideja. Razgovor je trajao nekih 45 minuta, nakon čega su nas ispratili napolje, verovatno sa namerom da nas više nikad ne pozovu. Na izlasku nas je sustigao Aleksandar Crkvenjakov, tada V.D. direktora 3K RTS, a kasnije i generalni direktor RTS-a i saopštio nam je da od sutra radimo. Morali smo kasnije da prođemo sve propisane novinarske obuke, ali smo bili primljeni. Morali smo da prođemo sve obuke ali smo bili primljeni.

Iz tog vremena pamtim te sa dugačkom kosom i uvek si više ličio na metalca nego na nekog ko se bavi elektronskom muzikom. Kako si uopšte došao u kontakt sa elektronikom?

Tačno je (smeh). Ljudi tog vremena su mislili da onaj ko sluša elektronsku muziku treba da bude ofarban u plavo uz šarenu odeću, a ako imaš dugačku kosu onda si metalac. Meni je dugačka kosa bila normalna, trenirao sam padobranstvo i privlačili su me ekstremni sportovi. A od muzike realno sam slušao i metal ali i klasiku jer sam završio klavir u muzičkoj. Ne smatram da je jedna muzika najbolja, nego da u svakom od muzičkih pravaca čovek može da pronađe nešto interesantno. Ipak, moram da priznam da me je tadašnja elektronska scena najviše privlačila zbog bendova koji su tada radili, a moje interesovanje za ovu muziku počelo je bendom Kraftwerk i pločom koju sam dobio još kad sam bio dete. Za mene je tehno muzika ona koja koristi vrhunsku tehnologiju u kreativne svrhe. 

kalicaninb jpg

Boravio si nekoliko godina i u inostranstvu. Čime si se sve bavio?

Prvi odlasci u inostranstvo su bili preko sporta, jer sam se sa nekih 16 godina aktivno bavio košarkom. Nakon toga, normalno je bilo da čim možete da izvadite svoj pasoš krenete negde na letnji raspust inter-railom, obiđete Evropu sami, bez roditelja. Sticajem okolnosti našao sam se u Španiji i povezao se sa nekim našim ljudima koji su se u to vreme bavili nekom vrstom organizacije, promocije, obezbeđenja... Tada su u severnoj Španiji nastajale diskoteke na otvorenom sa kapacitetom od oko 5.000 ljudi. Sticajem okolnosti, jedan stariji DJ je usled kratke bolesti bio sprečen da se pojavi pred publikom. Bio je to veliki stres za vlasnika, a meni su ponudili da ga zamenim. Tada se puštalo sa ploča i kaseta, a ja sam bio DJ samo na kućnim žurkama iako sam već dobro znao muziku. Dogovor je bio da gazda, koji je malo znao tehniku ali ne i izvođače, pušta muziku a da mu ja govorim koje kompozicije da odabere. Sve prošlo odlično, niko ništa nije primetio. Nakon toga obučio sam se za DJ-a i imao ozbiljnu karijeru tokom leta, dok sam preko godine normalno išao u školu, upisao fakultet i nastavio da igram košarku. Kao DJ imao sam nastupe po Španiji, Francuskoj, pa čak i Holandiji. Elektronska muzika je tada brzo razvijala i realno nisam mogao to da pratim na dva koloseka. Kako sam programer po zanimanju, bila mi je bliska tehnika pa sam uspeo da ubedim vlasnike diskoteka da pokušamo da napravimo sistem sa više video projektora i mislim da je to bio jedan od prvih u Evropi. Tehnika je bila poput televizijske sa umreženim kamerama i ekreanima i unutra i spolja. Bila je to diskoteka Revolution u Španiji i uspeli smo da postanemo najjači klub u Španiji tog momenta. Radilo se uživo, išla je slika sa kamera ali i prethodno snimljen i izmontiran materijal. Tada nije bilo kompjutera, a efekti su za današnje uslove bili smešni. 

Jedan si od osnivača TECHNOKRATIA-e, kakva je to organizacija?

TECHNOKRATIA-u je osnovalo deset ljudi koji su se bavili tehno umetnošću, sa ciljem da se promoviše upotreba vrhunske tehnologije u umetničke, poslebno muzičke, kreativne svrhe. Iz te TECHNOKRATIA-e je nastalo mnoštvo firmi, događaja, festivala, pa čak i jedan deo Exita. Interesantno je da su većina ljudi iz TECHNOKRATIA-e danas uspešni producenti, neki su čak dobili i Oskare, kao Đorđe Milašinović iz Beograda, DJ Toxic, koji je bio u ekipi koje je dobila Oskara za film "Knjiga o džungli".. Ima još dosta uspešnih ljudi koji se bave tehno umetnostima. Sve je počelo devedesetih, ja sam se defintivno vratio u Srbiju '93. godine, posvetio se televiziji i ceo taj period se završava formiranjem televizije Metropolis koja je nastala 2000. godine a nakon tri godine je bila prodata. Uspeh je bio ogroman, a bila je to oaza nove kreativne energije koja i danas ima predstavnike na aktuelnoj muzičkoj sceni. Nakon toga i ja sam polako počeo da se bavim "start up" firmama, ulagao u neke softverske firme i sarađivao opet sa istim tim ljudima koji su se bavili muzikom i tehno muzikom a svoj posao su prebacili na igrice, online usluge. I dan danas radim na pronalaženju investitora i nadam se da će mnogi kreativni ljudi iz ove zemlje pomoću ovih sistema doći do kontakata znanja i investicija kako bi živeli i radili u Srbiji, a sarađivali sa celim svetom.
 dnevnasoba jpg

Dušan Kaličanin u Dnevnoj sobi Oradija

Nakon muzike ušao si u svet biznisa?

Tako je. Nakon svega pomenutog došao sam na mesto kreativnog direkora Pakom grupe koja je bila poznata po tome što je trgovala računarima, ali je i proizvela mnoge zanimljive softverske sisteme, od kojih je najpoznatiji "SMS4parking". To je rešenje koje u narodu i jeste i nije popularno, ali se smatra za najbolje svetsko rešenje u ovoj oblasti. Nakon toga sam pokrenuo nekih 12 firmi i sve su se bavile kreativnom upotrebom IT tehnologije. Bilo mi je i tad zanimljivo da radim sa mladim ljudima, da pronađem osobe koje će napraviti ne samo softversku firmu, nego i za dizajn, modnu firmu ili bilo koju vrstu posla koja bi ih pozicionirala da žive ovde, a rade globalno. Kroz to se prožimala ne samo kreativna nego i kulturna industrija, poput čitavog sektora koji radi u Novom Sadu, a vezan je za festivalsku industriju, posebno muzičku. Takođe, Novi Sad ima veoma jaku softversku industriju, kao i kvalitetan fakultet koji obučava mlade za ovaj sektor. Uz poznate firme postoji i mnoštvo startapa koji nisu tako poznati.

Nedavno si postao programski direktor Fondacije Novi Sad 2021. Kako je došlo do saradnje?

Kada sam čuo da je Novi Sad dobio tu prestižnu titulu i postao Evropska prestonica kulture za 2021. godinu, a da je paralelno dobio i titulu Omladinske prestonice Evrope za 2019. godinu, shvatio sam da će to biti jedan od najjačih motora da se u narednih par godina i cela zemlja razvija kroz Novi Sad, kao i da veliki broj stranaca dođe u Novi Sad da tu živi i radi. Novosađanima se pak pruža prilika da se povežu sa Evropom i svetom u kreativnim i kulturnim sferama. Pozvan sam, a poziv sam prihvatio da budem programski direktor Evropske prestonice kulture. Trudiću se da sve projekte koji su bili u aplikacionoj knjizi a njih ima 130, među kojima su novosadske organizacije, institucije, pojedinci iz kulture, da to što uspešnije budžetiramo i realizujemo. Naravno, pored pomenutih projekata postoji još oko 100 koji spadaju u aktivnosti ovog projekta, a svi oni koji se ne nalaze na spisku moći će u narednom periodu da se priključe i predlože svoj projekat, kako bi bili podržani u okviru EPK 2021. Sistem je veoma otvoren i bukvalno će svi koji žele moći da se priključe, da dobiju podršku fondacije. Treba pratiti aktivnosti fondacije, na sajtu i preko medija, i na vreme se priključiti. U narednom periodu biće sve više velikih projekata, međunarodnih konferencija, očekuje nas i dva velika dočeka, Nove godine i Srpske Nove godine, biće sve više stranaca, turista, kulturnih radnika i programa u Novom Sadu. Ovaj projekat je toliko veliki da će bukvalno svi novosadski umetnici i kreativci moći da nađu mesto u njemu i da realizuju svoje projekte.

Pre dosta godina, na polju tehnike i muzike može se reći da si bio vizionar. Kako ti vidiš budućnost?

Stvaranje nekih novih muzičkih pravaca uglavnom možemo zahvaliti novinarima i muzičkim kritičarima koji su određene bendove svrstavali u žanrove. Muzika kao takva se ne mora svrstavati u žanrove i podžanrove i može biti kvalitetna u bilo kom podžanru. Ono što se svakako dogodilo i moglo bi da ide u smeru budućnosti je da se svi takozvani žanrovi naslone na moderne elektronske uređaje, tako da se ona gotovo sva može smatrati tehno muzikom. Tendencija jeste da bude što više izvođačke, vokalne i instrumentalne koja se radi uživo. Tehnologija ne može biti sama sebi cilj, ona je samo sredstvo. Smatram da budućnost muzike ide ka kreativnoj upotrebi tehnologije. Ako je nekada tehno muzika bila muzika budućnosti ona je sada muzika sadašnjosti.

Poslušajte Dušanovo gostovanje u emisiji Dnevna soba


Jovan Marjanović

.
Ženski novosadski bend Tri Kapljice nastao je pre punih deset godina. Iako je u njihovom radu postojala duža pauza, devojke su se…
.
Devojka koju mnogi smatraju jednim od vodećih ženskih hip hop vokala, Akua Naru, u sklopu evropske turneje "When The Joy Comes"…
.
Već punih pet godina Novosađani se takmiče u znanju i to na mestu na kome bi to najmanje mogli da očekujemo – u kafani. Priču…
Program
Kalendar događaja
Novembar 2017.
PonUtoSreČetPetSubNed
  
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
   
Anketa

Da li biste išli biciklom na posao?