Atheist Rap: Za budućnost su potrebni ljudi bez mozga

Pet godina smo čekali novi album grupe Ateist Rep "Überlauf" zato što su članovi benda lenji. Ovako nam je kroz smeh objasnio gitarista Vladimir Radusinović Radule, rekavši da je sticaj okolnosti bio takav. "Nismo mogli da se sastavimo i krenemo u akciju. Radili smo ranije singlove i pola albuma je sastavljeno od njih", kaže Radule.

foto benda: Gabriel Radatović

Na ovo se, u istom maniru, nadovezao basista Zoran Lekić Leki, po kom je bitan razlog kašnjenja to što su matori i zaštićeni kao beli medvedi.

Leki: Opustili smo se. Imamo praktično svoj studio, Raduletov studio i pred miks smo imali skoro dve verzije albuma kompletne - zato se odužilo. Da smo negde platili snimanje albuma, sabili bi sve u dve nedelje i kraj priče. Ovo je ispalo kao dvosekli mač, može sada, može i sutra, nemamo evidenciju koliko je snimanje trajalo.

Radule: Strašno! Kao u Trejnspotingu, kada Spad dođe na intervju na posao i kaže "imam samo jedan problem, ja sam perfekcionista" (smeh).

Postoje li "beli medvedi" na sceni, privilegovane ličnosti i bendovi?

Radule: Pretpostavljam da postoje. Ne družimo se s njima.

Leki: Zna se za neke koji su ušli u dilove sa strankama ali to je njihov izbor, niko iz našeg miljea nije to otvoreno radio.

Kakvu to poruku to šalje?

Radule: Koju poruku šalju ljudi koji se učlane u partiju da bi dobili posao i kažu "trebao bi i ti"? To nije način, to je kraj priče i kraj poruke, ni u kom koordinatnom sistemu se ne presecaju naše linije razmišljanja o budučnosti i sadašnjosti. Ništa u vezi sa životom i vasionom.

"Überlauf" ima socijalno angažovane pesme, koliko vam je to bilo važno?

Radule: Ne znam da li nam je to ikada bilo bitno. To odnekud izađe. U zavisnosti od toga kakav je dati trenutak, tako se i izrodi. Živim pored osnovne škole, meni je dovoljno samo da pogledam klince kako se ponašaju, na šta nam liči najtananija omladina.

Leki: Svakog čoveka pogađa situacija, Kada otvoriš oči, izađeš iz stana, vidiš komšiju u zgradi, na poslu, ne daj bože uključiš TV, te užasne vesti sa svih strana, ne možeš da ne reaguješ.

Kako racionalizujete njihovo ponašanje?

Radule: Ko kontroliše sadašnjost – kontroliše prošlost, ko kontroliše prošlost - kontroliše budućnost, citat iz Orvelove "1984" i to tako ide. Sistem projektuje kakvu će buduću omladinu imati. Za budućnost ti trebaju ljudi bez mozga, roboti na pokretnoj traci koji će medije tumačiti zdravo za govoto.

Mislite da robotizovana omladina ne stasava stihijski?

Radule: Nikako nije plod stihije, ni sve što se dešava u svetu nije plod stihije, neko tu vuče konce, postoji neki "master of puppets".

Leki: Moja supruga radi u osnovnoj školi pa sam u prilici da vidim konflikte između profesora, dece i roditelja, koji bezrezervno staju u zaštitu dece, čak i kada nisu u pravu, ne shvatajući da im tako čine medveđu uslugu. Profesorima se oduzimaju instrumenti kažnjavanja, niža ocena iz vladanja u obrazloženju nema negativne konotacije, nego kao inspekcija to šalju profesorima. Psihološko-pedagoškoj službi su isto ili ruke vezane zakonski, ili ne rade dovoljno.

Radule: To imaš na svim instancama. Desi se nešto, policija uhapsi počinitelja, dok to stigne do suda ili ga puste, ili zastari, ili ga Apelacioni sud kasnije oslobodi zbog nepravilnosti, tako nam sve funkcioniše.

Šta ili ko pravi zombije od mladih?

Radule: Sve živo im je instant servirano. U toj širokoj paleti šarenih sadržaja teško da možeš u tom uzrastu da provališ šta je u redu i dobro po tebe, a šta je šarena laža tipa Mekdonaldsa.

Leki: Nisam ekspert ali čini mi se da je presudna gomila informacija i nove tehnologije, gde imaju pristup bez etičkog stava. Nisu formirani kao ličnosti i prepušteni su odabiru sadržaja bez usmerenja roditelja i onda svašta može da ispadne. Često pate od poremećaja pažnje, čim nemaju informacije servirane na način koji im prija.

Da li bi informatički obrazovani roditelji mogli da im pomognu?

Leki: Svaki zajednički boravak dece i roditelja je koristan, pogovoto kada razmenjuju informacije. Igrom slučaju moja deca imaju 14 i 18 godina, čitaju knjige, imam sreće. Elem, riknuo im je laptop i malo po malo dođu kod nas da gledamo crtane filmove, komentarišemo, i onda vidim da mi je starija ćerka ubacila Vesa Andersona, kog uopšte nisam registrovao kao fenomenalnog režisera. I tako, riknuo laptop i sada se opet okupljamo u dnevnoj sobi kao porodica (smeh).

Radule: Što kažu, TV je preuzeo ulogu ognjišta. Fora s riknjavajem tehnike je super, nama tablet kako je riknuo stoji tamo kao totem i svi pričaju kako je mali zajebao tablet i zbog toga nema ništa (smeh).

Kako da mladi kreativno artikulišu svoj osećanja i bunt?

Radule: Oni nemaju pojma kako izgleda živeti u uređenom društvu, oni to apslutno nisu osetili i teško da će ikada osetiti. Sumnjam da ćemo biti pravi deo civilizovanog sveta ukoliko se to nekome odgore ne bude htelo. Ne zavisi ništa od nas. Što se bunta tiče, neka se snalaze (smeh). Ne znam šta da ti kažem, mi smo živeli u vremenu kada je bilo malo opasno pričati o Golom otoku, pa opet su pričali, pa se nije smelo slaviti ovo, pa se ipak slavilo, bilo je tolerancije od vrhova, pa si znao koje novine da čitaš između redova da bi video koje probne balone pušta država, a sada više nemaš pojma šta se dešava. Nemaš zavisne ni nezavisne medije, ni opoziciju ni poziciju, sve se umešalo u ćušpajz svega i svačega. Treba imati volje i upregnuti sive ćelije i razmišljati o tome, treba koristiti modernu tehnologiju i komunikaciju, pa iz šarolike ponude uspeti da napraviš filtere za izdvajanje informacija.

Pesma "Ha-Pu" ima dobar stih: "jednom kada pređem s reči na dela"?

Radule: Mobilizacija i neaktivnost. Što bi rekao Džoi Šithed, "talk minus action equals zero". E sad, koliko mi radimo na tom polju to je individualno, to je stvar mikro akcija, teško da možeš naći ekipu od pet ljudi poput nas, koji funkcionišu tolike godine, a ne da okupiš ekipu za nešto veće, a da ne dođe do sektašenja i akcijašenja. Ne pričamo o samoizolaciji, već sitnim koracima osvajanja slobode.

Leki: Mene je taj nihilizam doveo do stava da središ svoj mikro svet i ako možeš nešto pored super, ako ne…

Ali kada dođe društveni cunami oduvaće i tvoje i moje malo ostrvo?

Leki: Slažem se potpuno, ali taj nihilizam je primeren mojim godinama, a mlađi, što kažu ovi iz Peščanika - "ako vam je dobro, onda ništa".

Radule: Ne znam zašto se mladi ne lože kao ranije, nisam mlad (smeh). A sad, da ti pričam kako da dekontaminiraju životni prostor, ne smem (smeh).

Leki: To ide iz institucija, one su razorene. Kad odgore na svakom koraku sretneš korupciju i izopačenost…

Radule: Znaš šta je meni fascinantno u našem društvu, ti likovi koji preko partije dođu do posla, onda ih neko, da bi iskoristio nekompetentne osobe, postavi na mesto koje zahteva stručnost i odgovornost i onda oni umisle da su stvarno kompetentni za taj posao. Sutra, oni se neće vratiti onome za šta su sposobni ili školovani, nego će tražiti nešto u toj ravni. To nas je dovelo dovde i to traje 30 godina, ako ne i više.

Daning-Krugerov efekat: što si gluplji, misliš da si pametniji?

Radule: Apsolutno. I takav neki naravno da neće dozvoliti da mu priđe pametnija i kompetentnija osoba. Zato naše društvo obiluje primerima negativne selekcije odvajkada. Imamo takvu elitu, pitanje elite je osnovni problem. Elita jednog društva treba da kreira smer u kom će se društvo kretati. Ako je prosvetiteljska, želi dobrobit svom narodu, ona će to uraditi i na ovim prostorima smo imali dosta primera.

Leki: Težim funckionalizmu u sociologiji. Ljudi koji se enormno bogate, elite i njihova ostrva se smanjuju i urušavaju. Ako nemaš bazu, odakle ćeš crpeti? I ta prevelika razlika, oni će živeti uskoro u getou, iza zidova, s kamerama i kerovima, neće moći da izađu u svet. To imamo kod Hermana u stripovima, i "Džeremaja". Da prebacimo to u globalni plan, Zapadna Evropa, izbeglice, ograde - kao iz stripa.

Red je da pričamo još malo o muzici…

(smeh zajednički)

Radule: Ovo ti je bio klasičan primer Überlaufa. Prezasićeni smo. Überlauf je crevo koje ide iz kartera motora i prilikom rada motora, zagrevanjem, uljne pare koja sadrže otrove se izdvajaju u karteru i preko überlaufa zaobilaze fitler za vazduh i idu na ponovno sagorevanje, preko karburatora i dalje u motor. Kada je koncentracija tih para velika, kada je motor na izdisaju, možeš ili da radiš generalnu popravku ili da lepo iščupaš überlauf, puštaš otrove okolo i zagađuješ okolinu, ali auto ide dobro, kao podmlađen. Odušak koji smo dali sebi se primeti na albumu. Kada si pomenuo društvenu angažovanost, ima toga i u ljubavi, seksu, svugde,

Leki: Mogao bi kompletniji naziv albuma biti "Überlauf napolje". (smeh)

U kakvoj je muzičkoj klimi izašao Überlauf?

Leki: Ima svega, mi to posmatramo šire jer se krećemo po regionu. Ima dobrih bendova, mislim da je klima ok, ali kako je tim klincima, kada počinju i treba da se probiju to je pitanje za njih. Neki dan sam u kolima čuo dobar old skul pank, mislio sam da je strani bend, kad ono School Bus iz Knjaževca. Momci imaju 20, 21 godinu, a bio sam ubeđen da je oldskul pank.

Radule: Ne znam da li je scena profilisana, možda nisam dovoljno upućen, ima dosta bendova različitih usmerenja, a ne zanima te sve, niti je sve dobro. Sve je pitanje motiva. O tome trubimo odavno, ko kreće u to da bi stekao slavu i napravo pare, taj je iz starta krenuo pogrešno. Od njega ne možeš da očekuješ ništa iskreno, čak bih rekao i kvalitetno, jer takvi likovi neće ispoljiti sebe nego će pokušati da bukvalno kopiraju nečiju slavu i vuku se za tim.

Dosta ljudi se žali da na Koncertu godine stalno slušamo iste grupe?

Radule: Kada i jeste sve isto. I kada mi sviramo je opet sve isto. Takav je profil bendova za taj koncert. Čuo sam da listu profiliše publika, slušaoci. Oni su te konzerve koje ne dopuštaju nešto novo. Drugo pitanje je da li se trude da vide nešto novo, mlade snage o kojima pričamo.

Čak i u liberalnom andergraundu postoje konzervativci?

Radule: Kako da ne, imaš dozu konzervatizma i na samoj novosadskoj pank sceni. Dolazili su nam bendovi koji nisu iz grada, dobri bendovi, mogu da popišaju pola novosadskih i na kraju na koncert će doći masa samo ako se angažuje lokalni bend, a on možda nije do kolena onom drugom. Kada završe, 70 posto ljudi će otići i neće baciti uvo kakav je sledeći bend. Da ne pričam o Đevari, engleski bend, ludilo, a bilo nas je 15 u Crnoj kući.

Kritičar Bogica Mijatović je rekao da će selo spasiti rok, a ne grad?

Radule: U pravu je.

Leki: Neverovatno kako su bendovi iz manjih sredina kompaktniji i angažovaniji. Da li je to borba za identitet u tim manjim mestima?! Moja ćerka piše poeziju, bila je na Limskim večerima poezije, pa sam slušao neku devojčicu iz Arilja, njena poezija, to je pravi pank! Ne možete da verujete, ima 16, 17 godina, kakva pankčina od poezije, ali to je krik usamljene osobe iz male sredine, tačno se čuje da je guši i ona bi da izleti iz sebe. Sve čuješ! Neverovatno, poptuno ludilo. Tako i bendovi, valjda osećaju potrebu da se udruže, da im glas lakše izađe.

Radule: To smo davno primetili, po manjim mestima su ljudi upućeni jedni na druge. Sami sebi organizuju sadržaje. Ima tu uspona i padova, smena generacija, ali mnogo je zdravija atmosfera i rade to zbog sebe i svojih života, a ne da bi se pokazali nekome. Imam generalno problem s time što mnogo mladih bendova peva na engleskom. Kome pevaš? O čemu pevaš? Zašto pevaš? Kapiram tu vrstu bega od stvarnosti i u tom smeru, hajde da raskinem vezu s podnebljem koje me davi i ubija, ali mi nije jasno, kome pričati na engleskom? Prvo treba opismeniti ljude kod nas, drmnuti ih, da razmisle na drugi način o nekim stvarma, a ne samo šta ti je servirano u Blicu, Danasu, šta ti je rekao šef onoga ili onoga. Uključivanje mozga je najvažnije.

Igor Mihaljević