Individualna odgovornost gradi glumačku scenu

Mladi glumac, Đorđe Živadinović Grgur u filmskom, televizijskom i pozorišnom svetu teži ka ulogama u kojima će otkriti nešto o sebi što još ni sâm možda nije naslutio. Iako je dva puta odbijan na Fakultetu dramski umetnost, ipak je upisao glumu na Novoj akademiji umetnosti. On je za Oradio, između ostalog, objasnio šta je ono što ga je motivisalo da ne odustane od ove profesije.

foto: Festival Young Theater Days, Litvanija

"Kada bi dete odustalo od pokušaja da se uspravi i hoda, nikad ne bi prohodalo. Ja mislim da je, ako neko veruje da je otkrio nešto suštinski važno o sebi i u sebi, neophodno da to realizuje da bi bio srećan. Ja sada  jesam srećan, baš zato što nisam odustao od želje da se kreativno izražavam i na profesionalnom nivou", objasnio je Đorđe.

Poznat si po ulogama Petra II u filmu "Za kralja i otadžbinu" i liku Petra Kovačevića u seriji "Ubice moga oca" koji je gej. Šta je presudno da bi prihvatio određenu ulogu?

Mnogo toga - prvenstveno sadržaj, tema, kvalitet teksta, nivo izazovnosti glumačkog i intelektualnog zadatka, prepoznavanje nečega što se tiče mene i društva u kom živim, naravno ekipa ljudi koja će raditi na projektu, ali ponekad ni veliki potencijal zabave nije zanemarljiv. Uglavnom, bitnije mi je šta nosi projekat u celini nego lik, samo moja uloga.

Ti si filmski, televizijski i pozorišni glumac? Koja sfera ti je omiljena?

Sve mi je omiljeno kad je kvalitetno, svaki umetnički medij ima svoje prednosti. Mane me ne zanimaju u tolikoj meri, i nisu ni bitne pošto se niko ne bavi nečim zbog mana. Osim Jurodivih kod Dostojevskog, a i oni se bave problemima, a ne manama. Tako da, nema razlike između dobrog projekta u pozorištu, na TVu ili filmu, obožavam svoj posao i radujem se svakoj novoj saradnji.

U tvojoj biografiji na sajtu Reflektor teatra stoji da si "zauvek mlad glumac". Kako opstaješ kao zauvek mlad glumac u našem društvu?

Ja sam, sad već nekada davno, u procesu rada na predstavi "Muškarčine" rekao da želim da zauvek ostanem dečak u smislu potrebe da zadržim u sebi ono najlepše što je moje dečaštvo meni donelo: nepresušnu energiju, optimizam i zaigranost i otvorenost. U međuvremenu sam shvatio da se na mladost u našem sistemu ne gleda s naročitom naklonošću: generalizacija i optužbe za inertnost, nezaiteresovanost, ogorčenost, nesposobnost itd. označene su kao karakterne osobine mladih kao da niko ne shvata da, i ako to sve postoji, upravo je posledica politike koja se loše odnosi prema mladima i koja na sve načine sprečava rast i emancipaciju tih istih mladih. Ja se nadam da ću što duže biti mlad sa svim divnim stvarima koje idu uz to. Mlad i zdrav, zapitan i aktivan.

foto: Lidija Antonović

Od pozorišta do filma tvoje iskustvo je bogato. Koja uloga je bila najzahtevnija?

Ne znam, sve što sam radio bilo je zahtevno i gotovo ni do čega nisam došao lagano i glatko, što ne znači da te procese nisam zbog toga voleo. Naprotiv, to što sam u svemu zahtevao od sebe možda i više nego reditelj ili materijal, činilo me je zadovoljnijim na kraju procesa.

Koje je tvoje mišljenje o glumačkoj sceni u Srbiji?

Ambivalentno i varirajuće. Uglavnom verujem u individualnu odgovornost i s tim u vezi tako gledam i na našu scenu, jer ne postoji nikakav kolektiv ili sindikat koji deluje kao ujedinjena grupa, čak ni ansambli pozorišta, tako da je scena šarenolika, skup je raznih jedinki od kojih su neke genijalne, neke darovite, neke vredne, neke oba, a neke ništa od navedenog. Zato nam je i produkcija takva. Vrlo šarenolika i, nažalost, ne posebno uzbudljiva. Ali neki pojedinci i pojedinke su predivni i nadam se da će isplivati i uspostaviti se kao svetionici.

Postoji li nešto u čemu bi voleo da se oprobaš u dramskoj umetnosti, a nisi?

Voleo bih neku baš obimnu ili bar radikalnu ulogu, koja će me istresti iz gaća, kroz koju ću otkriti nešto o sebi što još nisam možda čak ni naslutio.

Koja je budućnost glume u Srbiji, po tvom mišljenju?

Iskreno, ovo je preveliko pitanje, nisam o tome razmišljao, ali gluma je starija od svakog konstruisanog društvenog koncepta, tako sa se za njenu budućnost ne brinem, snaći će se ona. A ima i samuraja i ratnica koji će joj u tome pomoći, siguran sam. Ja poznajem neke i nadam se da ću ih gledati u toj misiji i vrlo rado učestvovati u tim bitkama sa njima rame uz rame. Ili obraz uz obraz.

S.P.