Fašizam je prisutan u novom obliku

Obeležen je Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Predstavlja sećanje na Kristalnu noć, kada je 1938. godine nacistička Nemačka počela progon jevrejskog stanovništva. Sedamdeset godina nakon Drugog svetskog rata fašizam bi trebalo da je iskorenjen. Ali, jačanjem ekstremne desnice u Zapadnoj i Severnoj Evropi, i izbegličkom krizom, čini se da je samo promenio svoj oblik. Takav je prisutan i kod nas, ali mladi o tome malo ili nedovoljno znaju.

Sanja Burković iz Autonomnog kulturnog centra iz Zagreba kaže da je nedavno istraživanje u Hrvatskoj pokazalo da većina srednjoškolaca podržava ustaštvo i u tom ne vidi ništa loše, ali je sreća, što još uvek ne postoje jake organizovane fašističke grupe.

"Jedini fašizam je vidljiv na stadionima, kao i uvijek, navijači svih nogometnih klubova su otvoreno desničarski, gde se može videti fašistička ikonografija, gde se uzvikuju fašistčke parole, a dobra je stvar što oni organizirano ne idu gradom i ne teroriziraju manjine, kao što se to dešavalo devedesetih godina", kaže Sanja.

Na tribini, održanoj u subotu u okiviru festivala "Ulice protiv fašizma", učesnici su zaključili da je podizanje ograda i represija nad izbeglicama državni fašizam. Mađarski antifašista Žolt Baršonj, kaže da u Mađarskoj, politika Viktora Orbana, ima veliki uticaj na mlade.

"Političari vrbuju mlade organizovanjem festivala na kojima nastupaju bendovi koji podržavaju fašističke ideje. Ekstreman slučaj je bio kada su građani donosili hranu izbeglicama, pa su pripadnici ekstremnih fašističkih organizacija uradili isto, ali su u hranu stavili laksativ", kaže Žolt.

Srđan Papić-Đurić, aktivista zrenjaninske Panonske aktivističke organizacije, u Novi Sad je iz Zrenjanina stigao peške. Tako je, u okviru programa "Walking Ideas", sugerisao na fašizam. Problem u jačanju fašizma danas, Srđan vidi u multimedijalnoj nepismenosti mladih.

"Vi imate danas mlade koji su u konfuziji sa informacijama koje ih se tiču, a koje se odnose na dešavanja i veze iz Drugog svetskog rata, iz devedesetih godina i danas. Ne mogu da lociraju medije iz kojih bi se informisali na objektivan i kvalitetan način. Niko vas kao mladu osobu ne upućuje da prepoznate koja je od tih informacija korisna i šta sa njom zapravo treba uraditi", smatra Papić-Đurić.

Generacije mladih odgajaju se kroz političku desnicu, smatra sociolog Miloš Perović. On kaže da su ekstremizam i nacionalizam, kao blaži oblici fašizma, prisutni kod mladih u Srbiji i na Balkanu već 30 godina.

"Taj desni ekstremizam usmeren je protiv tradicionalnih tema srpskog nacionalizma, protiv susednih naroda, protiv Hrvata, Albanaca, tako dalje. On nije usmeren prema izbeglicama, migrantima, jer ti ljudi ne žive među nama, pa nisu objekat nacionalističke mržnje", objašnjava Perović.

Aktivisti i sociolozi, ali i mladi, smatraju da je za borbu protiv fašizma pre svega neophodna edukacija, koja se nažalost adekvatno ne sprovodi ni u jednom obrazovnom sistemu država regiona.

Anketa:

Koliko je fašizam zastupljen kod mladih?

Marko: Kod mladih jeste, zato što jeste i kod starijih. Mislim da je zastupljen, ali da ljudi nisu ni svesni šta je zapravo fašizam.

Dunja: Mislim da nisam dovoljno kompetentna da govorim o tome, mislim da malo znam o svemu tome i prosto ne volim da pričam na tu temu.

Ana: Do skoro mi je predstavljalo nešto strano jer nisam znala baš puno o tome, ali saznala sam da je to nešto vrlo opasno i da treba da se o tome govori, da se mladi više upoznaju sa tom temom i sa shvate da to ni malo nije bezazleno i da može da bude vrlo, vrlo opasno.

Dušan: Problem je što fašizam nije pobeđen pre 70 godina, problem je što tada nije stavljena tačka na to, postoji kod mladih, prisutan je i predstavlja društveni problem i mislim da treba svi zajedno da se borimo protiv fašizma – smrt fašizmu sloboda narodu.

 Prilog možete poslušati ovde.

 Radmila Leovac