Biciklizam nije samo ušteda na gorivu

Kako obići svet na biciklu, biciklom na posao, obiđi grad biciklom, zimska vožnja bicikla nije bauk, Novi Sad trenutno drugi u svetu po broju biciklista... To su samo neki od naslova koje godinama pratimo, a koji se tiču voljenih dvotočkaša. Od prošle godine, oni zvanično imaju i svoj dan.

Svetski dan bicikla je najmlađi datum u svim tim silnim danima koje obeležavamo, iako je bicikli dugo godina sredstvo za transport i otklanjanje dokolice. Ovaj dan je ustanovljen prošle godine, u okviru Svetske alijanse za biciklizam (WCA), inicijative Evropskog saveza biciklista (ECF) za izgradnju globalne mreže nevladinih organizacija sa znatnim interesom za promociju biciklizma, a sa ciljem da osvesti ljude koliko je ovo prevozno sredstvo društveno korisno.

Nikola Terzić deo je ekipe Cikloteke koja se bavi popravkom i reastauracijom bicikala, a rade i izradu specijalnih bicikala kao što su trocikli, četvorocikli i bicikli za osobe sa invaliditetom.

Nikola kaže da je u Novom Sadu osetan porast broja biciklista i da je kultura vožnje veća u odnosu na ostatak države.

"Naravno da ima dosta tema o kojima bi trebalo pričati i na čemu bi trebalo raditi kako bi ta kultura postala još veća, ali bez obzira na to vidi se ostatak starih vremena, kada je svaka kuća imala po dva bicikla. Ljudi nam i donose te stare nasleđene koje žele da restauriraju i poprave i nama je to baš kul. Što se infrastrukture tiče, dobro je što postoji. Nije savršeno. Pojedini delovi grada imaju dobru infrastrukturu, Bulevar oslobođenja najviše jer nema ivičnjaka na biciklističkim stazama, a Futoški put je svim biciklistima rak rana zbog korenja. Takođe svaki učesnik u saobraćaju bi trebalo da prođe kroz obuku kako se kreće kroz saobraćaj i to na nivou grada", rekao je naš sagovornik.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru

Nikola misli da novac uopšte nije problem, jer su biciklističke staze jeftinije od pravljenja i održavanja redovnih puteva.

"Pare nisu problem, već nadležni organi i institucije nisu stekli osećaj za potrebe biciklista, kojih je iz godine u godinu sve više. Ne mogu da kažem da institucije apsolutno nemaju sluha za te stvari, ali bi mogli više da slušaju šta biciklisti govore, jer benefiti biciklizma nisu samo u tome što će neko da uštedi na gorivu i parking karti već u tome što će biti zdraviji. Takođe će se manje zagađivati vazduh i biće prostora za više zelenila u gradu", rekao je on.

Marko Trifković je deo "Novosadske biciklističke inicijative" koja je u našem gradu osnovana pre devet godina sa ciljem da se bavi problemima koji muče bicikliste u Novom Sadu. Kako je rekao gostujući u emisiji "O tome se priča" vidljive su promene.

"Otkad smo mi počeli da radimo mislim da se mnogo toga promenilo na bolje i neke stvari mogu da pripišem radu i žrtvama koje su neki način podneli mnogi ljudi da bi sve funkcionisalo. Odvajali smo vreme i energiju da bi došlo do konkretnih infrastrukturnih zahvata, novih biciklističkih staza, stanice za popravku bicikala, nogostupa za oslanjanje prilikom prelaska ulice... Imamo povećan broj parkinga za bicikle i naravno veći broj biciklista, čak je broj fatalnih nezgoda sa biciklistima prepolovljen", kaže Marko.

Kako Marko kaže, primetno je da i dalje ne postoji strateški pristup u održavanju staza.

"Što se tiče grada, mislim da je već počela nekako da se usvaja ta filozofija da bi trebalo naselja povezati biciklističkom stazom sa gradom. To je trend koji je svima razumljiv, novi bulevari su dobili biciklističke staze, Bulevar Evrope znamo da ide skroz tamo iza Klise, to je nešto što ranije nije bilo. Njihovo okruženje, kao mreža da se kompletno poveže i tu sad dolazimo do druge faze razvoja biciklističkog saobraćaja", rekao je naš sagovornik.

Osim zdravih stilova života, "Dan bicikla" se vezuje i za drogu LSD. Ovaj "međunarodni praznik", kako ga neki nazivaju, posvećen je danu kada je dr Albert Hofman prvi put probao LSD i tom prilikom vozio bicikl kući iz svoje laboratorije u Bazelu u Švajcarskoj. Događaj se desio 19. aprila 1943. godine, tri dana nakon što je lekar postao svestan psihodeličnih svojstava LSD-a. Tog dana lekar je progutao 250 mikrograma LSD-a i zamolio asistenta da ga otprati do kuće. Događaj je ostao zabeležen kao prvi "esid trip" u istoriji.

J.Mijatović