Baka Milki smeta pas u busu, baka Helga nema ništa protiv

U emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim" proverili smo da li vlasnici kućnih ljubimaca sa druge strane granice imaju problem sa svojim mezimcima u javnom prevozu i šta bi sve trebalo da uradimo da bismo i mi ovde imali ista prava.

Snežana Jaković, portparol Gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad kaže da je u Novom Sadu dozvoljeno unošenje kućnih ljubimaca u gradski prevoz i da je prevoz kućnih ljubimaca besplatan. Ali, samo njihovo unošenje u specijalnim transporterima, ali ne i uvođenje. Dakle pas na povodcu, kao ni bilo koji drugi ljubimac na svojim nogama, ne može da uđe u gradski autobus. To nije problem kada pričamo o mačkama i malim psima, ali vlasnici većih pasa nemaju mogućnost da svoje ljubimce odvedu do veterinara gradskim autobusom.

Razgovarali smo sa Mirjanom Šakić koja sa svojim psom Lazom živi u Beču. Ona kaže da u Beču kućnim ljubimcima nije dozvoljen ulaz jedino u objekte u kojima se prodaje hrana, ali svi drugi objekti, uključujući i javni prevoz, apsolutno su dostupni za ljubimce. Mirjana dodaje da za to nisu zaslužni samo propisi, već i svest vlasnika. 

"Ono što je mene začudilo kada sam došla ovde u Beč je što apsolutno nisam nigde videla ni pse ni mačke koji su bez vlasnika. Ovde se o tome više vodi računa, odnos prema životinjama je drugačiji, deca se takođe odmah prilagođavaju, često i u vrtićima imate određene aktivnosti sa životinjama, tako da pretpostavljam da ima više razloga za taj drugačiji odnos."

Kako je moguće da nema pasa lutalica?

"Sistemski je rešen taj veliki problem. U Austriji vlasnici pasa plaćaju godišnji porez i od tog poreza se između ostalog finansira rad azila, mreža udomljavanja, odnosno, sve aktivnosti udomljavanja pasa koji se nađu u azilima je sjajno organizovana, ogroman broj volontera radi na održavanju tih azila. Sa druge strane postoje sankcije ukoliko ostavite psa. Svi psi, naravno, moraju da budu čipovani, čip je povezan direktno sa vlasnikom, tako da ako se čak i dogodi neka vrsta napuštanja psa, vlasnik se vrlo brzo identifikuje i postoje konsekvence za to."

Kako je moguće da baka Milki ovde kod nas smeta kada pas stane pored nje u autobusu, a baka Helga na to ne reaguje?

"Čini mi se da ovde od samog početka, od zabavišta, škole i tako dalje, postoji jedan sistemski pristup tome. Sa druge strane, vi ovde imate infrastrukturu, apsolutno svi čiste za svojim psima, imate po celom gradu kese, kante, ograđene površine za pse. Ja nikada ne idem sa mojim psom u park koji je za decu, nego uvek idemo na površine koje su obeležene za kućne ljubimce. Lepo je organizovan taj život i onda baka Helgi ništa ne smeta. Svi mi koji smo ovde imamo infrastrukturno mogućnost da budemo sa svojim životinjama, a da niti ugrožavamo niti ulazimo u teren drugih ljudi. Dok, sa druge strane, u Srbiji često vlasnici kućnih ljubimaca ne čiste za svojim ljubimcima, koriste zelene površine koje nisu namenjene za puštanje kućnih ljubimaca i mislim da je veliki deo odgovornosti upravo na nama, vlasnicima kućnih ljubimaca. Tako da mislim da je to dvosmerna ulica i mi kao vlasnici kućnih ljubimaca moramo da budemo odgovorniji, prvenstveno prema svojim ljubimcima, a onda i svojim komšijama. Mislim da je to ovde malo drugačije."

Da zaključimo, svi problemi biće rešeni kada se promeni svest vlasnika kućnih ljubimaca?

"Da, a to je jedan dug proces i kao što vidite nije pitanje samo da li možemo da uđemo u javni prevoz ili u neki javni objekat. Pre toga mora mnogo stvari da se uredi, a pre svega čistimo za svojim ljubimcima." 

Vlasnica tri psa, tri mačke i jednog papagaja Marica Jung je za O radio rekla da bi volela da sa svojim psima može slobodno da uđe u autobus.

"Da mogu da uđem sa psima u autobus život bi bio mnogo lakši, ne samo meni nego i drugim ljudima, tu pre svega mislim na stariju populaciju kojima bi bilo mnogo jednostavnije da prođu dve-tri stanice da stignu do parka i tamo izvedu svoje ljubimce. A i meni bi mnogo značilo, bilo da negde putujem ili da idem do grada da ih povedem par stanica sa sobom, mislim da bi nam to umnogome olakšalo kretanje."

U gradskom prevozu u Novom Sadu je dozvoljeno unositi pse ukoliko su oni u transporterima, da li ti tvoje pse možeš da smestiš u transporter?

"Možda i mogu da ih smestim, ali bi bilo jako teško da ih nosim. Trebalo bi ipak da budu slobodni, da mogu da uđu, da se pri tom lepo ponašaju, da budu socijalizovani i da drugi putnici nemaju problema sa mojim psima. Mislim da je to obaveza svakog vlasnika, da uopšte zna da li može svog psa da uvede u javni prevoz." 

Kako se sada snalaziš, kada to nije moguće?

"Srećom imam neki mali auto, pa mogu da ih potrpam i odvezem recimo do veterinara kad je potrebno. Svi se mi trudimo da što više šetamo sa njima, niko se ne bi vozao pola dana u autobusu sa ljubimcem, prosto nemamo tu potrebu, ali mislim da bi nam jako mnogo značilo da u nekim situacijama možemo sa njima da uđemo u gradski ili međugradski autobus, da ih stavimo u krilo i svi zajedno lepo putujemo."

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" možete preslušati na podkastu O radija

Alma Kovčić