Životinjama potrebna pomoć na niskim temperaturama

Napuštene životinje koje žive na ulici, psi i mačke, u hladnim zimskim danima nemaju sklonište, nemaju šta da jedu, a kako se voda brzo zamrzava ne mogu ni da piju. Ekstremno niske temperature otežavaju život i pticama, međutim, postoji nekoliko načina da se ovim životinjama pomogne da prežive dok temperature opet ne uđu u plus na Celzijusovoj skali.

Volonterka Udruženja za zaštitu životinja Novi Sad - Spans Milena Brkljačić kaže da je egzistencija pasa i mačaka u ovakvim uslovima ozbiljno ugrožena, ali ako ima volje, ima i načina da im se pritekne u pomoć.

"Svi koji imamo pse kao kućne ljubimce, u svakoj šetnji na ovoj hladnoći, svedoci smo da oni posle nekoliko minuta počinju da pokazuju da im je hladno na šapama i da im je problem da hodaju po snegu i smrznutom betonu. Zamislite tek kako je onima koji su na ulici po ovoj hladnoći već danima. Ima pasa koji žive na ulici, ali imaju staratelje koji ih hrane i kontrolišu da li su zdravstveno u redu, pa su im oni obezbedili kućice i ušuškane kutke na ulicama, gde mogu da se sakriju od hladnoće, a da ne smetaju sugrađanima koji nisu ljubitelji pasa. Međutim, pored ovih koji imaju staratelje tu su i oni napušteni koji nemaju staratelje i koji se uglavnom snalaze sami", kaže ona.

Sami se snalaze kako psi, tako i mačke. Ne samo da je teško do skloništa, već i do hrane i vode koja se na ovim temperaturama brzo mrzne. Kada na ulici naiđemo na psa ili mačku možemo ih nahraniti i napojiti, a značajan potez je i pravljenje privremenih kućica.

"Imamo jako dobre primere koji kruže internetom iz Turske ili Grčke gde su uličnim psima dozvolili da prenoće u tržnim centrima i drugim zatvorenim prostorima, na gradskim ulicama postavljaju ležajeve, umotavaju ih u ćebad, jer koliko god su u privremenim kućicama i tu je hladno. Mi apelujemo na ljude koji imaju neke prostorije, garaže, šupe, bilo šta tog tipa, gde bi mogli oni tako smrznuti da legnu i spavaju, da ih prime makar preko noći, a najbolja je varijanta ko god može da ih udomi na nekoliko dana makar dok traje ovo najhladnije vreme", kaže Milena.

Ova situacija nije novina ove godine. Svake zime ljubitelji životinja angažuju se kako bi im pomogli da prezime. Jedna od prepreka na koje nailaze su neistomišljenici među sugrađanima. Novosađanka Larisa Onodi kaže da stanari nisu blagonakloni prema ideji da se životinje sa ulice puste makar u ulaz zgrade da se ugreju. No, to je nije sprečilo da napravi sklonište za njih, koje je smestila tamo gde ne smeta komšijama.

"Za izradu kućice potrebna je kartonska kutija, stiropor čiju debljinu ćete odabrati sami, silikonski lepak s kojim se stiropor može lepo zalepiti za kutiju, velike najlon kese za smeće od 110 ili 130 litara i debeli selotejp. Striropor se stavi oko kutije ili se ona njime obloži, kako ko želi. Sve se oblepi debelim kesama da ne propušta vlagu. Unutra se stavi neko ćebence ili peškir, nešto da bude toplo, a kučica se potom stavi na ulicu i možete se nadati da će se neko u njoj ugrejati i zahvaljujući njoj preživeti ove niske temperature", kaže Larisa.

Kao neko ko gaji ljubav prema životinjama, ona nailazi na različite situacije kada se sretne sa onima kod kojih to nije slučaj. Kako kaže, u celoj priči o uličnim psima i mačkama ne smemo zaboraviti jednu važnu činjenicu – da su za njih uglavnom odgovorni nesavesni vlasnici.

"Ljudi su spremni da komentarišu i da na društvenim mrežama osuđuju ili podržavaju ovo, ali nažalost građani nisu spremni da preduzmu nešto da bi nekom pomogli. Zašto? Ne znam. Da li nemaju vremena, nemaju volje, nemaju empatiju. Meni je strašno da vidim da bilo ko pati, bio to čovek ili dete, ali posebno mi je strašno da vidim da pate životinje. Jer, životinje nisu na ulici zato što su to odabrale. One su napuštene prvenstveno zato što su ih ljudi odbacili od sebe i izbacili na ulicu da se snalaze kako umeju. Zato mi je strašno da pate na ovim niskim temperaturama i mislim da tih sat vremena koje sam potrošila da napravim kućicu zaista ne predstavlja ništa", kaže ona, a sa ovim je saglasna i Milena Brkljačić koja kaže da volonteri iz udurženja Spans uvek ponavljaju da ti psi i mačke nisu "pali s neba" i odjednom se stvorili na ulici.

"Oni su tu greškom ljudi, neodgovornih vlasnika koji ih izbacuju i mi ljudi smo i moralno i zakonski dužni da brinemo o njima. To je najmanje što možemo da učinimo - da im pomognemo da prežive i da im bude što lakše. Važno je da ih ljudi ne smatraju neprijateljima, jer psi nas neće ugrožavati ukoliko se prema njima odnosimo okej, ako ih nahranimo, ako nisu gladni, ako ih pomazimo, ne teramo ih, ne šutamo i ne gađamo, a to su situacije s kojima se psi i mace, ali i druge životinje susreću na našim ulicama. Mi smo terensko udruženje koje radi preko šest godina i svakodnevno smo na ulicama. Nikada se nije desilo da nas je povredio pas, da je bilo ko imao neki problem, jer se ponašamo prema njima onako kako treba i kako bi svi trebalo da se ponašaju", kaže Milena.

Pored pasa i mačaka i ptice su ugrožene jakim minusom. Ornitolog Slobodan Puzović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode kaže da velikim pticama kao što su patke, guske, čaplje, ako nisu ranjene ili bolesne, ne treba pomoć čoveka i najbolje je ako ih ostavimo na miru jer one sebi nalaze mesto na kome im je najzgodnije da provedu zimu. Međutim, postavljanjem pšenice, ovsa, kukuruza, prosa, semenja i drugog zrnevlja u hranilice u baštama, dvorištima ili na terasama, možemo pomoći sitnim pticama, vrapcima, senicama, zebama ili drozdovima.

"Ono što je tu ključno jeste da onaj ko napravi takvo mesto za hranjenje ptica, dužan je da to radi u kontinuitetu, odnosno odgovoran je za te jedinke u jatima koje se grupišu oko hranilišta. Ptice se naviknu, grupišu se, ne idu dalje i ukoliko bi neko prestao da ih hrani u sred zime, hladnog perioda, većina tih jedinki bi verovatno uginula. Znači, kada se počne sa hranjenjem, mora se istrajati do kraja hladnog perioda", objašnjava Puzović.

Važno je naglasiti da se prema svim ovim životinjama treba odnositi odgovorno i s pažnjom. Kako kaže Milena Brkljačić iz Spansa, oni koji nisu ljubitelji životinja ne moraju da pomažu, ali je jako važno da ne odmažu. S druge strane, za sve one koji se premišljaju da li da udome psa ili mačku, ovo je pravo vreme da se na taj korak i odvaže. 

Audio prilog dostupan je u plejeru ispod:

Jovana Zdjelarević