Osmi mart nije karneval karanfila

   Društveni centar u Novom Sadu organizovao je povodom 8. marta "Čajanku ženskog odreda DC", na kojoj su podsetili na same korene proslave ovog dana i pokrenuli teme povezane sa feminističkim pokretima i delovanjem feminističkih grupa.

   "Ne znam u kom momentu je tačno Osmi mart postao karneval koji danas jeste. Ono što je bitno znati o njemu je da se taj datum obeležava u uskoj vezi sa borbom žena za ostvarenje njihovih prava. Bez obzira na ovu borbu koja traje još od početka dvadesetog veka, žene su i danas grupa koja je najviše marginalizovana na svetu. I opet treba ponoviti da je i dalje više od devedeset odsto svetskog kapitala u rukama muškaraca te da i dalje širom sveta žene primaju manju platu od muškaraca za istu količinu obavljenog posla na istim pozicijama", kazala je za O radio predstavnica Društvenog centra Ida Boka.

   Možda zvuči obeshrabrujuće da o ovoj temi moramo da razglabamo 2015. godine i da se ponovo pitamo: kome je još nejasno da diskriminišući jedne, zbog njihovog rođenjem stečenog svojstva - zapravo diskriminišemo sami sebe? Jer, onda možemo slobodno tlačiti i gluve zato što ne čuju, hendikepirane jer su to što jesu ili, na kraju krajeva, muškarce baš zato što su muškarci.

   Ovaj alternativni kulturni prostor u Novom Sadu organizovao je zato povodom 8. marta "Čajanku ženskog odreda Društvenog centra", na kojoj su podsetili na same korene proslave ovog dana i pokrenuli teme u vezi sa feminističkim pokretima i delovanjem feminističkih grupa.

   "Mislim da su ovo teme o kojima treba pričati i to ne samo tog jednog jedinog dana u godini, tokom kojeg se slave žene, nije u tome poenta", dodala je Ida.

   Inicijativu za obeležavanje ovog praznika u Evropi preuzela je na sebe feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin. Možda je suvišno ponavljati istorijat Osmog marta, ali ova "mrska" reč – feminizam, i dalje većini, i to ne samo muškarcima već i samim ženama, zvuči agresivno, a pravo značenje i poentu feminističkog pokreta retko ko zaista oseća i razume.

   Poenta je zapravo vrlo jednostavna, dodala je Ida: "Feminizam znači verovanje u to da su žene i muškarci socijalno, ekonomski i u svakom drugom smislu jednaki. Mislim da je svako na ovom svetu, ko veruje u to, zapravo feminista. Ljudi ne shvataju da feminizam nije mržnja prema muškarcima".

   Zahvaljujući feminističkom pokretu u Srbiji, u društvu cele bivše Jugoslavije pokrenute su veoma važne teme koje su doprinele poboljšanju položaja žena i drugih skrajnutih grupa, a neke organizacije uspele su čak da utiču i na promenu zakonske regulative.

   Jelena Anđelovski, aktivistkinja koja se ovim temama bavi dugi niz godina, rekla je da savremeni feministički pokret na našim prostorima postoji još od 1978, kada je prvi put održan internacionalni skup "Drug-ca žena" u Beogradu. U organizaciji tog skupa učestvovale su žene iz tri glavna gada tadašnje Jugoslavije, i prema navodima sa interneta, on predstavlja "prekretnicu za feministkinje i istoriju civilnog društva u osnivanju u tadašnjoj državi". Kako je Jelena objasnila, većina onih koji su tada pokrenuli teme u vezi sa položajem žena i danas su aktivni na regionalnoj sceni.

   "Teme kojima se feminizam sve ove godine bavio mogu se grupisati u tri glavne struje. Jedna je nasilje nad ženama i poboljšanje te zakonske regulative, a organizacije poput Ženskog autonomnog centra preuzele su na sebe čak i ulogu socijalnih ustanova. Ženske feminističke organizacije su, pre svega, učinile ovu temu vidljivom.

   Druga važna tema je mirovni aktivizam, na primer Žena u crnom, koje su još devedesetih u trenutku izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji podigle glas protiv oružja i ubijanja, bez kompromisa. One su naravno trpele ogromne posledice od državnog aparata zbog toga. Treća putanja kojoj je feministički pokret dao prostor jeste gej i lezbejsko pitanje u ovoj zemlji", kazala je Jelena.

   Ona je dodala da je borba za žensko pitanje, borba protiv fašizma ili za gej-lezbejsku poziciju, koja je apsolutno margina našeg društva - jedno!

   "Pravljenje hijerarhije između ovih pitanja i izdvajanje je način na koji se država ponaša, pa kaže nije sad vreme za jedno ili za drugo. Ne sme biti hijerarhije između ovih važnih pitanja, koje nose ovo društvo i drže ga onakvim kakvo jeste. To su ključna mesta rada i mesto na kojem bi trebali svi da se susretnemo", poručila je Jelena.

M.L.