Mladi nemaju svoj kutak

Ignorisanje i tišina s vrha

"Prostora kao što je Društveni centar mora biti mnogo više i oni moraju postati sastavni deo subkulturnog i urbanog identiteta jednog grada. Mora se građanima i građankama ostaviti mogućnost izbora i načina na koje će konzumirati određene sadržaje iz kulture, da li će to platitli i po kojoj ceni kao i da li će se i sami angažovati i priključiti jednoj takvoj grupaciji ili njihovoj izvedbi" - Dragana Stanić

   Promena namene vojnih objekata koji više nisu u upotrebi dešava se u Nišu i Kruševcu ali ne i u Novom Sadu. Projektom "A(U)KCIJA - registar novosadskih prostora između ličnih interesa i javnih potreba" Centra za nove medije_kuda.org i STEALTH.unlimited, kog je podržao i Grad Novi Sad, došlo se do informacije da kasarna "Arčibald Rajs" nije neophodna za funkcionisanje Vojske Srbije i da bi morala biti prodata.

    Kasarnu može da otkupi Grad i pretvori je u zajednički prostor, kao što će u Nišu postati vojni muzej, a u Kruševcu univerzitetski grad, ili da je proda privatnim investitorima. Aktivisti Inicijative za formiranje Društvenog centra krajem 2011. godine ušli su u kasarnu i tokom 22 dana organizovali su u njoj besplatne koncerte, izložbe, radionice, filmske projekcije, tribine... Oni su tražili od vlasti Novog Sada da ne dozvole prodaju, već da Grad otkupi kasarnu i preda je omladinskim nevladinim organizacijama, pošto u Novom Sadu nema dovoljno prostora za njih.

    - To okupiranje prostora nije bio skvot, jer se aktivisti tu nisu naselili, nego su prostor koristili za zajedničko provođenje vremena i organizovanje događaja za lokalnu zajednicu", rekao je Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_kuda.org.

    Bioskop "Zvezda" u Beogradu okupiran je u želji da se iniciraju "svi koji ne žele da žive u Beogradu bez ijedne bioskopske sale", u kojem "muzeji stoje zapečaćeni" i koji "ne žele da gledaju kako propadaju biblioteke i kako se kulturna ponuda svodi na banalnost i po koji incident", kako piše u proglasu Pokreta za okupaciju bioskopa.

    - Potreba za prostorom postoji, radili smo i u skvotiranom prostoru, bez prostora i sada u iznajmljenom prostoru. Međutim, teško je opstati, jer se prostor iznajmljuje po punoj, skoro tržišnoj ceni, a pošto radimo neprofitno, od projektnog novca i od honorara moramo da plaćamo hladni pogon", rekla je Sunčica iz Autonomnog kulturnog centra iz Zagreba.

    Jedan od odgovora na kapitalistički određene kulturne politike državnih i gradskih vlasti jeste skvotiranje. Ono je u Berlinu bilo velik pokret i predstavljalo je rešenje za siromašne mlade ljude koji su tražili osamostaljenje od porodice. Kamen temeljac ovog pokreta je bio zajednicki život i stvaranje autonomnih prostora: socijalnih centara, infošopova, knjižara, bioskopa, pozorišta, kafića, prostora za sastanke, svirke, studije, umetničke galerije i druge razne namene.

   - U skvotovima postoje i prizemniji razlozi za sastajanje, kao što su organizovanje ručka za komšiluk, besplatne radionice za popravku bicikla, a neki kolektivi su prepoznali specifičnosti i potrebe svog komšiluka i regovali, kao što je 'Regenbogenfabrik' (Fabrika duga) organizovala obdanište", rekao je sociolog Vladimir Tegeltija, koji je intervjuisao skvotere u Berlinu.

   Istovremeno, aktivisti Društvenog centra i dalje nemaju svoj prostor, a Poslovni prostor i novosadske institucije i dalje ih ignorišu.

   - Prostora kao što je Društveni centar mora biti mnogo više i oni moraju postati sastavni deo subkulturnog i urbanog identiteta jednog grada. Mora se građanima i građankama ostaviti mogućnost izbora i načina na koje će konzumirati određene sadržaje iz kulture, da li će to platitli i po kojoj ceni kao i da li će se i sami angažovati i priključiti jednoj takvoj grupaciji ili njihovoj izvedbi, kaže Dragana Stanić iz Društvenog centra.

 Jasna Žugić