...
TRENUTNO17:00 - 00:00Music Mix by Bea

Društvo / Aktivizam

Država ne mari za ubijanje pasa

11.06.2020.

Petoro pasa otrovano je u beogradskom prihvatilištu koje je osnovalo udruženje "Pet mondo Srbija". Aktivisti ovog udruženja zatekli su u ponedeljak posle ponoći beživotne ljubimce koji su kod njih bili uredno čipovani, vakcinisani i o njima se svakodnevno brinulo. Policija je napravila uviđaj, ali, kao i često do sada, verovatno nećemo videti imena počinilaca.

.

Ovo je samo jedan od primera zločina nad životinjama o kojima čitamo poslednjih meseci i godina u medijima. Društvene mreže prepune u upozorenja o otrovu bačenom na brojne lokacije u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima. S vremena na vreme, javljaju se i svedočanstva ljudi koji tvrde da su videli konkretne osobe koje ostavljaju otrov, ali ti slučajevi nikada ne dobijaju sudski epilog.

Pre dve nedelje u Novom Sadu preminuo je pas Kaja, kojem je dvanaestogodišnjak zakucao ekser u glavu i to je slučaj koji je vidno potresao javnost. Nametnula su se pitanja šta je potrebno da maloletni dečak počini takvo zverstvo, da li se radi o istom porivu kao kod onih koji truju pse na javnim površinama i skloništima. Takođe, otkrivanje počinilaca, kao i kazne za njihova dela, toliko su retke, da je nemoguće setiti se da li smo takvom slučaju svedočili u poslednjoj deceniji.

Razgovarali smo sa Snežanom Bošnjak Šakić iz udruženja "Pet mondo Srbija". Ona nam je objasnila šta se zapravo dogodilo u Miljakovačkom prihvatilištu za pse, ali i šta je potrebno da bismo sprečili ovakve zločine.

"Te životinje su umrle u najstrašnijim mukama, nismo imali prilike ni da ih dovedemo do veterinara, ni da im damo aktivni ugalj, već je sve bilo gotovo", kaže Snežana.

pet jpg

Premanjenim rečima, problem je što su ovakvi događaji u Srbiji po pravilu tradicija.

"Trovanje pasa i mačaka ranije nije ni bilo prekršaj, pa danas ljudi i ne znaju da to mogu i treba da prijave Veterinarskoj inspekciji i policiji. Napravljen je pomak, kada je trovanje životinja regulisano različitim zakonskim rešenjima, koja predviđaju dve godine zatvora za one koji muče i ubijaju životinje. Ali nema nikakvog pomaka u sankcionisanju ovakvih nedela", tvrdi Snežana.

Naša sagovornica kaže da je njeno udruženje zatražilo zvaničan podatak od MUP-a Srbije da li je bilo osuda za maltretiranje i ubijanje životinja i taj odgovor nikada nisu dobili.

"Prema nekim informacijama koje razmenjuju udruženja, takvih slučajeva ima veoma malo", kaže Snežana.

Njena koleginica iz "Pet marketa 021" Lea Bodor za Oradio kaže da ne može da se seti niti jednog slučaja osude za osobu koja je mučila ili ubila psa.

"Čini mi se da je nasilje prema životinjama u porastu i to je zastrašujuće. Postoji mnogo vrsta nasilja prema životinjama, ali ove o kojima pričamo su najekstremnije i na žalost svakodnevne pojave. Ne mogu da se setim nijednog slučaja da je neko osuđen za to. Čak i kada se zna ime i prijavi se policiji, nisam čula za presudu", kaže Lea.

spans jpg

(Foto: SPANS/screenshot)

Lea kaže da država nema nijedan izgovor da počne da sankcioniše zlodela prema životinjama.

"Imamo neku osnovu za sistem koji bi mogao da funkcioniše, imamo institucije, udruženja, ali se tu ne zna ko šta radi, ko je za šta zadužen, odgovornost se prebacuje", kaže Lea.

Ona nije sigurna da bi oštrije kazne pomogle, jer se i sadašnje ne primenjuju. Rešenje bi, kako kaže bilo, strogo sprovođenje zakona i rigorozna kontrola.

Nasilno ponašanje prema životnjama veoma malo se razlikuje od nasilja prema ljudima. Obe pojave vuku isti koren, a psihološkinja Danijela Čelebić kaže da su produkt sistema vrednosti koji nam je nametnut iz javne sfere.

"Nasilno ponašanje je posledica egocentričnog sistema, koji se kroz medije i društvo nameće kao poželjan. Nasilje se kroz mnoge pojave nameće kao poželjno, kao simbol moći i uspešnosti. Trenutno imamo proces koji se zove desenzitizacija, gde se čovekov um navikava na izlaganje nasilju i svakim sledećim gledanjem i usvajanjem tog termina, mi sve manje i manje reagujemo na te pojave", kaže Danijela.

Ona navodi da je rezultat toga porast nasilja, koje se više ne vidi kao nešto jako strašno.

"Time smo dobili društvo koje je oguglalo na taj pojam. Sama agresija prema životnjama spada u težu patologiju. Ona se javlja u najranijoj mladosti i često je produkt nefunkcionalne porodice, nasilja u njoj i drugih društvenih okolnosti. Između nasilja prema životinji i prema ljudima ima mnogo sličnosti. U takvim slučajevima govorimo o nedostatku empatije, a onda je velika verovatnoća da će se takva osoba sutra okrenuti i nasilju prema čoveku do sebe", kaže Danijela.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. Klaić

Možda te još zanima:

.

Diskriminacija, digitalno nasilje i borba za prava

Pripadnici LGBT populacije se i dalje bore za ravnopravnost i prihvatanje u društvu. Prva Parada ponosa u Srbiji održana je…

.

Vršnjačko nasilje pod maskom anonimnosti

Možda ste primetili da se na društvenim mrežama često pojavljuju profili čiji je cilj izvrgavanje ruglu drugih osoba. Tako smo…

.

Šta si mu rekla pa ti je to uradio?

U izveštaju Autonomnog ženskog centra za 2019. godinu (urađenom na osnovu medijskih izveštaja) stoji da je u prošloj godini zabeleženo…

.

Svaki građanin ima odgovornost

Vršnjačko nasilje predstavlja problem koji nije samo u školama, među vršnjacima, već problem zajednice generalno. Ovo je tema o kojoj…

.

Seksizam u koraku s vremenom

Seksistički je pitanje o bračnom statusu na razgovoru za posao. Seksistički je da se uglavnom ženama daje starateljstvo jer su…

.

Druženje i razgovor su najpotrebniji

Kontinuirana podrška ljudima sa mentalnim poteškoćama je važna, jer oni u zvaničnim institucijama mogu da provedu samo neko kratko vreme.…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 06:00 Music mix by Marko
  • 12:00 Leto na O radiju

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo