"Obrasci preživljavanja" aktiviraju se pod stresom
Doktor Dejan Mihajlović osvojio je titulu Youth hero u kategoriji Nauka i obrazovanje za studente i postdiplomce. Diplomirao je kao student generacije na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, gde radi kao saradnik u nastavi. Uz to, Dejan je doktorand na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
foto: Jelena Ivanović/Youth hero
Kako komentarišeš trenutnu zdravstvenu situaciju u Srbiji?
Jako sam zadovoljan brzinom kojom je Ministarstvo zdravlja uspelo da se uhvati u koštac sa nepoznatom bolešću, a da se nije izgubilo na kvalitetu. Ponosan sam na sve svoje kolege koje rade u teškim uslovima, bez odmora i ovim putem im pružam ogromnu podršku. Nedostaje nam veća količina zaštitne opreme i veći broj testova, kako bi se obuhvatilo što više stanovnika, ali nadam se da će se i to rešiti.
Na koji način bi građani trebalo da se ponašaju u ovoj situaciji? Okruženi smo kako lažnim vestima, tako i različitim viđenjima odgovornog ili neodgovornog ophođenja prema zajednici?
Moje mišljenje je da, koliko god je nekad teško ili ograničavajuće ono što zdravstveni radnici putem medija plasiraju, ipak treba poslušati te savete. Jedini način za prevazilaženje pandemije je stvaranje kolektivnog imuniteta ili vakcine, a karantinskim merama dobijamo na vremenu za njeno stvaranje.
Baviš se društvenim aktivizmom i podrškom psihijatrijskim pacijentima. Šta je ono na čemu bi građani posebno morali da obrate pažnju u vanrednoj situaciji, kada je mentalno zdravlje u pitanju?
Vanredno stanje izaziva i vanredne reakcije. Kada smo pod stresom aktiviraju se naši obrasci preživljavanja. Smatram da ćemo psihološke posledice ove pandemije tek osetiti. Moj savet bi bio da se ljudi opuste, da ne moraju da rade ništa korisno, da nadograđuju sebe, ako za to nisu spremni u ovom trenutku. Najbitnije je sačuvati mir, a to je moguće kroz različite metode opuštanja, meditacije, razgovora sa prijateljima, pa i sa stručnim licima. Postoje besplatne linije za psihološko savetovanje u našoj zemlji tako da, ukoliko je stanje alarmantno, može se i to iskoristiti.
Foto: privatna arhiva
Prošle godine poneo si titulu Youth hero koju dodeljuju NIS i Exit fondacija. Ko je za tebe Youth hero?
Za mene su heroji svi ljudi koji rade na sebi, koji se nadograđuju, uče. Oni koji su hrabri da izađu iz zone komfora, oni koji se ne boje da se suoče sa problemom.
Bio si student generacije na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Kako doći do jednog takvog dostignuća?
Ljubav, želja i volja. Kada posedujete te tri stavke, onda nije potrebno ni mnogo odricanja, jednostavno, radite ono što volite, učite ono što vas zanima i rezultat je neminovan.
Iz tvojih dosadašnjih uspeha se posebno izdvaja nagrada za najboljeg diplomiranog lekara koju ti je dodelilo Srpsko lekarsko društvo pre dve godine. Šta te je izdvojilo od ostalih kandidata?
Mislim da će mi ta nagrada uvek biti najdraža, jer mi je dodelila organizacije tog kalibra. Prosek, naučni radovi, društveni aktivizam, vannastavne aktivnosti, to je ono što me je izdvojilo od ostalih i zahvalan sam što je to prepoznato.
Foto: privatna arhiva
Posebno se fokusiraš na odnosu pacijent-lekar. Pokrenuo si Balint edukaciju koja se bazira upravo na toj relaciji. Šta je to što je problem, kada govorimo o ovoj profesionalnoj vezi?
Kažu da je odnos ono što leči. Živimo u vremenu kada je za svakog pacijenta predviđeno vreme koje on "ima" sa lekarom. Zbog obima posla, kod nekih lekara se smanjuje empatija i podležu tome da pacijente gledaju kao brojeve. Ova edukacija upravo uči naše studente i mlade lekare kako da ostvare kvalitetan odnos sa pacijentom, a da pritom ne sagore tom odnosu.
Smatraš da je "verbalizacija rešenje pola problema". Kako se to primenjuje u medicini?
Verbalizacija je dobar način za osvešćivanje problema, prvenstveno se misli na probleme psihičke prirode, ali može biti korisna i kod fizičkih. Odnosi se na to da, kada verbalizujemo, odnosno priznamo sebi da imamo problem, lakše ćemo se uhvatiti u koštac sa njim.
Sve više mladih medicinara odlazi u inostranstvo. Planiraš li da ideš iz Srbije?
Nikad mi nije bila opcija da odem iz Srbije. Ukoliko se nekad ukaže prilika za neko usavršavanje, što da ne, ali o životu i radu van Srbije trenutno ne razmišljam.
S.P.
